Nesumljivo da je najveće zadovoljstvo za gljivara, istinskog zaljubljenika u ovo specifično carstvo, ne puna korpa vrganja ili kajmakčara, već iznenadni susret sa novom vrstom u prirodi. Gljivarski dnevnici su prosto oblepljeni fotografijama-poternicama za magičnim i retkim vrstama. Posle trnja i drače, posle komaraca i obada, posle vrućine i studeni, posle oštrih uspona i provalija, ukazuje se stanište sanjane gljive, u ušima zuji, plima uzbuđenja i zadovoljstva nadolazi. Lekari bi rekli da ovakvi događaji čine čovekov život dužim, a gljivar bi rekao, ispunjenijim.

Kako uporni, zagriženi gljivar ipak ima samo jedno telo, ograničenu energiju, prostor i vreme, gljivarsko društvo je pravo mesto da se ta energija ustostruči i da se svi ti tokovi saznanja i nalaza novih vrsta sliju na jedno mesto. U slučaju GDŠ-a, to mesto je zgrada lokalne pošte i mesne zajednice Vašarište, u ulici Vojvode Putnika, u Kragujevcu, od 19 časova, svakog ponedeljka (jednog ponedeljka je sastanak društva, a sledećeg izvršnog odbora i tako naizmenično). 

Ove po pojavi gljiva, u svemu loše gljivarske jeseni 2008, broj nađenih retkih gljiva je bio relativno veliki. Tu mislim, kako na ponovljene nalaze, tako i na prve nalaze dragocenih gljiva. I za gljive, koje po literaturi slove za zastupljenije, ukoliko je to prvi nalaz, za gljivara je svakako slavlje, a posle sledi i hvala na sastancima. Na žalost, stalno obnavljane i osavremenjivane banke podataka o nađenim gljivama na nivou Srbije nema, ako je ima ona je izgleda tajna jer je praktično nedostupna zainteresovanim gljivarima. Operiše se samo datotekama gljivarskih društava (tu pre svega mislim na MDS i GDŠ), veoma zastarelim, zvaničnim datotekama naučnih ustanova ili privatnim datotekama. Njihova pouzdanost je raznolika, a pristupačnost lokalna. Tako kada ovde govorimo o novim vrstima, to se odnosi na nalaze GDŠ-a i dopunjene informacijama iz MDS-a. Evo nekoliko gljivarskih bisera, za gljivarsku jesen 2008: 

1. Gomphus calvatus, ljubičasta planinka, raste u buketima, u četinarima, na višim nadmorskim visinama. Jedna od 33 vrste gljiva, od strane evropskih mikologa, predloženih za Bernsku konvenciju, radi zaštite njihovih staništa na prostorima Evrope. Nađena je na Kopaoniku, daleko od puteva, duboko u smrekovoj šumi, u septembru 2008 i to 5-6 buketa od kojih je jedan (ostale gljive nisu dirane) donesen na izložbu gljiva, u Kragujevac. U žurbi oko organizacije izložbe, nismo ni bili svesni lepote trenutka spoznaje. Prvi nalaz GDŠ-a.   

2. Cortinarius dibaphus var. nemorosus, blistava koprenka, predivna rubinski crvena koprenka sa ljubičastim prelivima (varijetet nemorosus), raste u po Kurtekisu četinarskim, a po Mozeru u listopadnim (bukovim) šumama. Između ostalog karakteristična je po zagasito crvenoj reakciji na KOH u mesu. Mesto nalaza je Zlatibor, Jelova gora, mešavina bukve i jele, vreme oktobar 2008. Prvi nalaz GDŠ-a.

3. Cortinarius caerulescens var.depallens, gomoljasta lila koprenka. Prvi nalaz ove krajnje zanimljive i čudne koprenke (varijeteta) je zabeležen u bukovoj šumi, nadomak Kragujevca 2006. Tada sam pomislio da se radi o nekakvoj anomaliji, nedostatku pigmenta u kožici šešira, iako je pronađeno dva, a ne jedan primerak gljive. Drugi nalaz nas je iznenadio na Zlatiboru (Jelova gora), u oktobru, u mešavini jelove i bukove šume. Inače, gljiva je po literaturi mikorizom vezana za bukve. Kako se opet radilo o više primeraka sa identičnom formom šešira, jasno je bilo da nije reč o anomaliji, već o posebnoj vrsti ili varijetetu. U literaturi je postojao opisan varijetet depallens ali se ni u jednom izvoru nije moglo pročitati o jasno oivičenim bledim poljima (kao boginje) na šeširu gljive, već o bledoj zoni u centru, sa postepenim prelazima boje. Konsultovali smo poznatog austrijskog mikologa, profesora Poedera (ekspert za rod Boletus) i dobili potvrdu da se radi o definisanom varijetetu, a da postoji samo nekoliko registrovanih nalaza u Evropi sa opisanim karakteristikama.

4. Amanita ceciliae (sin. A.inaurata), tigrasta preslica, jedna od najvećih gljiva iz podroda preslica. Njena siva volva nije postojana i cepa se u krpama duž drške, kao i na šeširu. Prilično je retka i na terenima Šumadije, gde smo pronašli najveći deo evropskih vrsta (videti jedan od prethodnih priloga), pronađena je samo dva puta. Prvi put pre 8 godina, kada je nismo mogli zabeležiti fotografijom i eto ovog sušnog oktobra 2008. Nalaz je zabeležen na obodu hrastove šume (najčešće mesto za preslice) na 10 km od Kragujevca, oblast planine Rudnik. Po podacima Kurtekisa (1994), nije pronađena u Srbiji. 

5. Amanita lividopallescens, bleda preslica, isti rod, isti podrod kao i prethodna gljiva ali ne i ista sekcija. Volva ove gljive je nešto postojanija, mada ne tako izraženo, kao u većine gljiva iz sekcije Vaginatae. Može da bude sivkasta ali i sa oker-smeđim nijansama, uvek bledo. Dosta krupna gljiva, koja je do sada zabeležena 3 puta, na dve lokacije. Ove godine prvi put na Adžinim livadama, u oktobru, u retkoj hrastovoj šumi. Uopšte, amanite su magične gljive.

6. Agrocybe vervacti, livadska crvena duvanjača. Rod duvanjača (ime po bojama spora) osim jablanovače i nije nešto poznat i proučavan među gljivarima, mada je jako česta prolećna duvanjača (A.praecox). Pomenuta gljiva je veoma retka na našim (i ne samo našim) terenima, jer je ovog septembra, zabeležen tek prvi nalaz ove gljive i to na livadi u Šumaricama. Njeno tipično stanište su livade i pašnjaci.

7. Hygrophorus arbustivus, blaga puževača. Oktobar 2008, na obroncima Rudnika, u grabovom šumarku zabeležen je prvi nalaz ove gljive u GDŠ-u. Iako se često nalazi u gljivarskim vodičima, u šumi to očigledno nije slučaj. Postoji nekoliko vrlo sličnih puževača sa smeđim nijansama na šeširu i suvom drškom bez tragova venčića. Pronaći novu puževaču u prirodi, posebno je zanimljivo, jer mnoge od njih rastu u kasnu jesen, kada drugih gljiva nema.

8. Tricholoma populinum, topolova vitezovka. Jedina vitezovka koja raste isključivo ispod topola. Iako u knjigama ne tako retka, gljiva je po arhivi GDŠ-a prvi put nađena i to odmah na dve lokacije (Šumarice i Adžine livade). Ako ste nekad mirisali đurđevaču, a verujem da vam je dobro poznat taj miris, e pa topolova vitezovka miriše baš isto tako, snažno, na brašno. Jestiva je ali ne posebnog kvaliteta, raste u gomilama, u jesen ispod topola, zapletena u travu.