Kada sam prošle godine, početkom maja, prvi put našao ovu gljivu nisam, u početku, znao šta sam našao! Čitajući ono malo oskudne literature do koje sam uspeo da dodjem suzio sam determinaciju na dva vrlo bliska roda Plectania i Urnula u okviru porodice Sarcosomataceae.

Rod Urnula(od korena reč urna-posuda ,činija) je dobio ime još davne 1849 god. od strane poznatog mikologa Elias Magnus Fries-a. Ako preskočimo skoro dva veka “šetkanja” gljiva iz jednog u drugi rod(Plectania-Urnula)konačno su definisane neke osnovne razlike ova dva roda na mikroskopskom nivou. Rod Urnula uglavnom karakteriše neželatinozno meso, razlike u sastavu sadržaja spora i ultrastruktura vrha askusa(apex).Linija razdvajanja i dalje ostaje “tanka” pa i posle DNK analize nije se otišlo mnogo dalje. Uglavnom za sada je priznato oko dvadesetak vrsta u rodu, ali na kraju će izgleda ostati samo četiri: U. craterium, U. hiemalis , U. groenlandica i najnoviji član ovog kvarteta (od 2009god) Urnula mediterranea. 

Dugo sam se dvoumio izmedju dve vrste: Urnula hiemalis i Urnula mediterranea.U. hiemalis je tipična severnjačka, nordijska vrsta, i južnije od skandinavskih zemalja nije zabeležena.(postoji jedan sporan nalaz iz Austrije koji nije ni registrovan)raste obično u šumama četinara,breza i jasena. Druga, U. mediterranea je, nasuprot,tipična južnjačka, mediteranska vrsta, do sada nadjena isključivo na obalama Srdozemnog mora pored primorskih hrastova. Gde udenuti gljivu nadjenu u sred kontinentalne Šumadije na nadmorskoj visini od 300m u mešovitoj hrastovo-grabovoj šumi? Što se staništa tiče više je odgovarala U. mediteranea, ali je konačnu prevagu odnela veličina spora koja je više odgovarala upravo njoj. Da bi sve bilo još teže Urnule su kao rod poznate po izuzetno dugom procesu sazrevanja spora, pa se dešavalo da cela gljiva dodje do kraja fruktuacionog perioda bez zrelih spora. Vrlo često više od 50% askusa bude sterilno, pa je ponekad vrlo teško naći spore.Takodje, redovna je pojava da u istom plodnom telu budu prisutne i nezrele kao i zrele spore pa je vrlo teško izabrati i prepoznati zrele  da bi se izvršilo njihovo merenje i rezultat bio pouzdan. 

Ove godine par puta sam je tražio na istoj lokaciji ali je nije bilo. Ipak, sa dvadesetak dana zakašnjenja pojavila se u četiri gnezda par metara dalje . Ovaj put sam zreo primerak poslao u Italiju poznatom  specijalisti za ovaj rod Mateu Karboneu i on je potvrdio nalaz.Dakle, Urnula mediterranea na Žeželju je jedini nalaz ove gljive na Balkanu i kontinentu van bazena Sredozemnog mora!