Po prolasku jadne i bedne glavne gljivarske sezone 2006. godine, gljivar bi uzdajući se u tradiciju rekao, da se dve ovako loše sezone ne mogu ponoviti uzastopce. Od početka novembra 2006. do početka maja 2007. bilo je više meseci tokom kojih nije pala ni kap kiše nego onih koji su malo iscedili presahlu koprenu iznad nas. Iščekivajući glavnu gljivarsku sezonu gledam kroz prozor potpuno žutu travu preko puta ulice. Nema vlage ni za biljke, a kamoli za njihove mikorizne partnere. Ne treba biti žalosna sova ali možda dolaze vremena kada će nam se priroda zahvaliti za dugogodišnju čovekovu 'brigu' o njoj. 

Osim hladnijih planina ovde u Šumadiji možemo reći da je prolećna gljivarska sezona praktično završena. Po koja češka smrčkovica, još ređi smrčak, dve tri šake đurđevača. Kako može da se završi sezona koja praktično nije ni počela, ona je jednostavno izostala. Tu i tamo pronađe se po koja radost, a najviše lepih prizora su doneli naši gljivari sa još uvek snegom zavejanog Kopaonika.

Ne bi da pričam mnogo jer tu priče nema. Možemo samo da se prisećamo kako je nekad bogato proleće rađalo, gljivilo. To mi ovoga puta nije cilj. Najbolje, umesto priče neka vam dan ulepšaju retke slike ovogodišnjih gljiva.

Prema izveštaju ekspedicije Gljivarskog društva Šumadije, na Kopaoniku do 1600 metara nadmorske visine je sneg, a ispod suša. Gore su počeli da kao visibabe ispod snega niču golemi hrčci (i po koji običan), češke smrčkovice nestvarno velikih dimenzija i more prolećne rudoliske (Entoloma vernum). U Jošaničkoj banji suvo, kao i u Šumadiji. Profesionalci, lovci na smrčke i 'velike pare' (cena 70 evra za kilogram suvih, kakvo ponižavanje berača, a i bolje što je tako) sede na pragovima svojih kuća u Banji i gledaju u nebo. 

Kakva nas čeka letnja sezona i da li će je biti? Glavu gore i tartufi su pobegli od suše pod zemlju, možda će i vrganji. U svakom slučaju za Sedmu izložbu gljiva u Kragujevcu (krajem semptembra 2007) biće gljiva, makar iz uvoza.