|
         |
 |
Kraljevstvo gljiva je verovatno najmanje istraženo, od svog carstva života na zemlji. Njihovo skrivanje u supstratu ograničava proučavanje uglavnom, preko plodnih tela. Ukoliko pogledamo dostupne baze gljiva, zapaža se značajan broj novih vrsta ali isto tako i vrsta koje nisu više važeće. Jedan uzburkani okean, u kome se ponekad teško snaći. Negde do 2010. godine, promovisanje novih vrsta gljiva se baziralo na morfologiji plodnog tela, mikroskopiji, organoleptičkim svojstvima, staništu, mikoriznom partneru, … Ovde bi pomenuo i jedan kriterijum iz senke, a to je autoritet autora. Mikolozi, stručnjaci za sistematiku i oni retki koji su provodili puno vremena na terenu, postajali su neupitni autoriteti za definisanje novih vrsta. Gotovo svaki odlazak u šumu je bio krunisan novim taksonom. Proces provere vrste, objavljene u nekom od priznatih mikoloških časopisa je bio otežan, veoma zahtevan i ponovo upitan. Neprestano je nicala prava šuma vrsta, varijeteta, formi, subformi, koje su se gurale, međusobno isključivale, unosile dodatne dileme. Nešto sam o tome komentarisao i navodio primere, gde su pojedini mikolozi "privatizovali" pojedine sekcije, grupe u okviru roda, gde je većina taksona nosila njihovo ime. Moramo da budemo objektivni, to je ipak bio spontan, logičan, razumljiv i pozitivan razvoj sistematike gljiva. U drugoj polovini dvadesetog veka, DNK analize su bile skupe, komplikovane, nedovoljno automatizovane. Razvojem standardnih procedura, novih metoda (PCR), novih uređaja koji istovremeno obrađuju veliki broj uzoraka, razvojem odgovarajućih softvera, definisanjem sekvenci DNK kao primarnih kriterijuma (za gljive ITS), formiranjem banki podataka (GenBank, …), od 2003., a za gljive naročito od 2010., dogodila se revolucija u oblasti definisanja novih vrsta. Svaka vrsta u sedam kraljevstva (još ne znamo šta ćemo sa virusima) je dobila ili dobija svoj bar kod, pohranjen u široko dostupnoj banci podataka. Mogućnost greške se značajno smanjila. Drugim rečima, na našu mikološku žurku upali su mikrobiolozi. Nepovratno su se stvari promenile. Iako mi je to teško da priznam, na bolje, mnogo bolje. |
Tricholoma punctatum
|
|
Ovakav multidisciplinarni rad je prisutan u mnogim naučnim oblastima. Na primer, u mojoj matičnoj oblasti, formirani su moćni softveri za simulaciju procesa prenosa toplote. To su veoma kompleksni algoritmi, matematički modeli, zasnovani na fizičkim zakonima, numeričkim metodama. Formirani su od strane matematičara, programera, termodinamičara. Jedni bez drugih ne mogu. Ipak, tumačenje tačnosti rezultata, stepena približenja realnim procesima, definišu termodinamičari. Tako je to i u savremenoj mikologiji, ne možemo znati sve najbolje ali znamo i prihvatamo, ko to radi bolje. Naravno, problemi i dalje postoje, kako odrediti granice familija, vrsta, varijeteta, … Koristeći DNK kriterijume broj kraljevstva je rastao ali se i smanjivao (šest, osam, pa sedam, …). Mogućnost greške u procesu ipak postoji. Kada se samo setim šta su uradili sa starim rodom Boletus, srce me boli. I dalje se nadam da će se to vratiti u ram sa mnogo manje rodova.
|
Tricholoma punctatum
|
|
Dakle, kako danas stići do nove vrste gljiva? Proces je mnogo složeniji, sporiji ali sigurniji. Znamo da je početak najteži, a početak je u šumi. Četvrt veka istražujući gljive, neprestano sam bio u problemu šta sam to pronašao, potpuno sluđen đorsokakom dostupne literature. Kao što sam to već ranije ponavljao, gljivar u šumi, u rancu vodič sa trista gljiva, ispred njega nepoznata gljiva. Oni manje zagrejani ali razložni odustaće od identifikacije, oni nestrpljivi imenovaće vrstu i uguraće je u onaj svoj svet od trista gljiva, oni retki će zaključiti da im je potrebno još znanja, nova literatura, oprema i puno vremena.
|
Tricholoma punctatum
|
|
U jednom trenutku kada znanje i iskustvo dostignu zavidan nivo, možete pomisliti i reći sebi, ovu gljivu bi trebalo proveriti, suviše je posebna. Šta ako je već nađena, a ja je nemam u literaturi, šta ako je to neka pridošla, američka vrsta, ne poznajem vrste američkog kontinenta? Neskromno mogu da kažem da sam se specijalizovao za pojedine rodove (Amanita, Tricholoma, Hygrophorus, Boletus onaj stari, Russula, Lactarius, …), pa mi je lakše da posmatram te različitosti, osluškujem šumski internet, tumačim poruke. Oktobar, novembar 2020. godine su bili prijatni meseci za gljive. U poslednje dve decenije najčešće ih stigne produženo leto, visoke temperature i suša, a kasnije odmah mrazevi. Iza kuće se nalazi Spomen park Šumarice, bajkovito mesto za gljive, stoletna hrastova šuma, koja je ipak dobrim delom (na žalost ne potpuno) zaštićena od seče brojnih zainteresovanih za kvalitetno hrastovo drvo. Uz tu šumu sam rođen, imala je 60 godina manje kada sam je prvi put ugledao, tu sam proveo detinjstvo, mladost, tu živim i danas. Svako stablo je moj prijatelj, nadam se i sa druge strane. Šumski kompleksi u parku su na mnogim mestima mešavina lužnjaka, cera, graba, lipe, belog i crnog bora, jasena, javora, smreke, jele, breze, topole, vrbe, jove, američkog hrasta, ima čak i nešto izmučenih ariša. Ipak, generalno radi se o staroj, termofilnoj šumi hrasta. Na mnogim mestima šumu je teško proći zbog trnjina, divljih šljiva, ruža, gloga, … Šumom krstare berači, vrganja, kneginja, lisičarki nešto i nema. Srećom ostale vrste su uglavnom ostavljene na miru. U mojim prvim gljivarskim godinama puno vremena sam provodio u Šumaricama (sada nešto manje), pet minuta i u šumi sam. U takvoj šumi sam se obreo i početom novembra. Šta uporni gljivar može naći na terenu, gde je bio toliko puta, a pogotovo u novembru kada je hrastova šuma u mirovanju (u Šumaricama nije baš tako)?
|
Tricholoma punctatum
|
|
Dobro poznati šumarak, veliki prosti vrganji (B.impolitus), dobro poznate vitezovke, reklo bi se stanje redovno. Ipak, negde u ćošku oka primetih nešto, da pogledam. Razbacana tri, četiri razvijena, plodna tela, nesumnjivo vitezovke (Tricholoma sp.). Baršunasti šešir, pretežno u nijansama sive, miris na brašno, srednje krupna gljiva (oko 10 cm), drška cilindrična sa sivkasatim nitima, ušiljena u korenu, reklo bi se dobro poznata sekcija Atrosquamosa. Ono što je posebno odskakalo bio je izgled šešira, na svetlijoj osnovi koncentrični krugovi (obično jedan do tri kruga) tamnih, gotovo crnih tačkica. Šeširi su bili većinom karakteristično podeljeni na režnjeve. Debeli, srednje gusti i široki belo-sivkasti listići su pravili dubok jarak oko drške, kao da su slobodni. Veza listića sa drškom je ipak bila karakteristična za rod Tricholoma.
|
Tricholoma punctatum
|
|
Odmah sam kući uradio osnovnu mikroskopiju, pogledao karakteristične pege. Bile su pune sferocita, okruglastih ćelija, koje nisu karakteristične samo za rod Amanita. Dimenzije spora su bile među manjim u rodu. Promena boje mesa, ni kod starijih primeraka nije primećena (za razliku od bliske T.orirubens). Odabrane primerke sam ostavio da se suše na promaji, u hladovini i ta epizoda je bila završena, nisam imao ambicija da guram dalje. Dve nedelje posle ovog nalaza obreo sam se u istom šumarku, radoznao da vidim šta je dalje bilo. Pa, bilo je opet veliko iznenađenje, na susednim lokacijama na desetine tačkaste vitezovke, kako sam je već tada prozvao. To je bilo jedan od nezaboravnih trenutaka u mom gljivarskom životu. Grupice po tri, četiri gljive sa istim onim karakteristikama kao prethodni put, sada sa primesama svetlo smeđe nijanse na šeširu. Napravio sam veći broj fotografija, odvojio još eksikata i počeo da razmišljam smelije. Kasnije, posle još desetak dana, krajem novembra prikupio sam još nekoliko, sada prezrelih primeraka nepoznate vrste.
|
Tricholoma punctatum
|
|
Formirao sam okvirni rad, po ugledu na slične ali nedostajao je ključni deo, od koga mnogo toga zavisi, da ne kažem sve. Kontaktirao sam mikrobiologe, prijateljicu prof. dr Maju Karaman i Eleonoru Čapelju sa novosadskog PMFa, Departmana za biologiju i ekologiju. Bile su raspoložene da pomognu, oko DNK ispitivanja i tumačenja. Pripremljeni materijal je otišao u Španiju, na DNK sekvencioniranje i rezultati su bili za mene fantastični. Imao sam sreće i znanja da naletim na ono pravo i da shvatim da je upravo to. Eleonorina i Majina analiza je pokazala da se radi o novoj vrsti u sekciji Atrosquamosa, sa najbližim srodnikom Tricholoma orirubens. Odrađeno je još jedno sekvencioniranje na Biološkom fakultetu u Beogradu i posle određenog vremena, korekcija rada prema sugestijama recenzenata, promocija nove vrste Tricholoma punctatum je ugledala svetlo dana, u vidu rada u mikološkom časopisu Mycotaxon 137(4), u oktobru 2023. godine, tri godine posle prvog nalaza. ITS zapis je pohranjen u bazu GenBank, a eksikati se čuvaju na PMFu u Novom Sadu, kao i u mom privatnom repozitorijumu.
|
Tricholoma punctatum
|
|
Čekajući procedure, rezultate i recenzije, pokušavao sam 2021. i 2022. godine da pronađem Tricholomu punctatum. Na žalost, iako je septembar 2022. bio sjajan za gljive, oktobar i novembar su bili katastrofa. O 2021. godini neću ni da pričam, bila je cela katastrofa. Moje gljive nije bilo, barem kada sam pokušavao da je sretnem. Skoro je prošla i 2023., pogađate, opet katastrofa za gljive. Kako je decembar bio veoma blag i bez mraza, prošetao sam se dobro poznatim staništima. Nedelju dana pred Novu 2024. godinu, u termofilnoj hrastovoj šumi ponovo sam sreo Tricholomu punctatum. Pozdravili smo se kao rod rođeni, neko bi rekao, kao kumovi. Neki primerci, potpuno pokriveni lišćem su bili primetno svetliji. Tog decembra, pronašao sam ovu vrstu i na 30 km udaljenoj lokaciji. Posle toliko vremena, truda i energije, priča se završila promocijom nove vrste i to u rodu Tricholoma, veoma poznatom i istraženom, naročito u Evropi.
|
Tricholoma punctatum
|
|
Baza gljiva Srbije ne postoji, postoje ideje, želje, pokušaji, za sada bez konačnog rezultata. U narednih godinu, možda dve, pokušaću da se tu nešto objavi. Biće tu i Tricholoma punctatum.
|
|
|
