Zatravilo proleće. Posle impersivne pojave češke smrčkovice, došlo je vreme za đurđevače, smrčke i smrčice. Okolina Kragujevca poseduje sjajne terene za većinu prolećnih gljiva ali ne i za smrčke. Kako na nižim nadmorskim visinama, smrčak uglavnom voli naplavine (mada ne samo to) i blizinu većih vodotokova, naš grad sa Lepenicom izglada nije pravo mesto za njegovo prisustvo.

Što je ređa gljiva, to je veće oduševljenje naći je i ponosno prikazati na sastanku kragujevačkih gljivara. Takva je priča upravo sa smrčkom. Za osam godina postojanja društva, najviše petnaestak smrčaka sa raznih lokacija je nađeno i zabeleženo. Smrčak je dakle, za GDŠ bio i ostao veoma cenjena i retka zverka.

U prošlu subotu, držim u ruci telefonsku slušalicu. Razgovaram sa Gocom (visoki funkcioner Gljivarskog društva Šumadije, prim.aut.), koja je u tom trenutku bila na porodičnom imanju, u okolini Gružanskog jezera. Nešto, mi pišti u slušalici, nekakve visoke frekvencije prekomernog ushićenja i radosti. Kroz tu telefonsku navalu adrenalina, shvatam da je Goca našla polje smrčaka i da ih na svom stolu ima mnoštvo. Odmah sam navukao čizme, spremio kotaricu. Ipak sam morao da sačekam sredeće jutro, pošto je bila subota uveče. Ne sećam se da li sam spavao u čizmama ali se sećam da nisam spavao. U svakom slučaju bio sam uzbuđen i nestrpljiv. 

Sutradan mala ekspedicija GDŠ-a se uputi u zabiti i bespuća oko Gružanskog jezera. Mada u Šumadiji, a naročito oko pomenutog jezera i nema terena bez puteva, što bi bespuće podrazumevalo, ja sam se tako osećao, važno i uzvišeno. U svakom slučaju, predstojao nam je put u nepoznato. 

Kratak predah u baznom logoru, odnosno na Milanovom i Gocinom imanju. Mi dođosmo, a tamo Goca, ozarena, razigrana. Na stolu leži 109 smrčaka, onih nizinskih Morchella esculenta ili M.rotunda ili da sitničarimo M.esculenta var.rigida, u svakom slučaju, smrčak bre. Uopšte, u literaturi se može naći pravo mnoštvo imena, sinonima, varijeteta i formi pripisanih smrčku. Granice idu od samo jedne vrste do više od njih tridesetak. Ja bih se najradije opredelio za dve osnovne vrste (M.eculenta i M.conica) i određeni broj varijeteta.spremljenog za deponiju.  

Kako rekoh, posle malog odmora (tradicionalna dobrodošlica, kafa, razgledanje Gocinih eksponata, priprema za teren) krenusmo prema jezeru. Teren je na mnogim mestima podvodan, noga često upada u travi skrivene bare. Hod po livadi podiže prave oblake komaraca. Suviše je rano i komarci se nisu još parili, tako da još nisu postali krvoločni. Goca nas upozorava da smo na terenu gde treba zaustaviti dah. 

Radi se o naplavini jednog omanjeg potoka koji se uliva u jezero. Trava je već visoka i bez detaljene pretrage, oštrog oka i strpljenja, smrčak ostaje skriven, neviđen. Odjednom, sreća u vazduhu, uzvici poštenih nalazača. Te dragocene gljive su oko nas. Nekako se podesi da svako od prisutnih nađe svog smrčka ili više njih. Sreći našoj nije bilo kraja. Punih baterija krećemo dalje, ciljamo naplavine, kojih ovde ima u izobilju. Na jednom panju, pare se šarke (Vipera berus). Ženka je smeđa, skoro bez šara. Par me je osetio i brzo se povlači. Uspevam da uškljocam telo velikog mužjaka. Krećemo dalje. 

Tako vam je to sa smrčcima, na malom prostoru ima ih mnoštvo, a posle kilometrima unaokolo nijednog. Pored naše dobre volje, osim dva, tri već suva primerka, van opisane lokacije, gde smo pronašli oko dvadesetak primeraka, nismo ulovili ništa. Ovde mislim samo na smrčke, jer je drugih gljiva bilo svuda oko nas. Đurđevače, smrčice (M.semilibera), prstaste smrčkovice (V.conica), vrbovače, krovnjače, jarčići, gužvare, slabunjavke, judina uva, škripavci, ... i još toga.

Potpuno fizički iscrpljeni vraćamo se u bazu. U korpama nosimo blago. Iako nismo poneli naš čuveni kotlić na ovaj smrčkolov bilo je dovoljno sudova da se lovina ukrčka. U dva lonca miriše svadbarski kupus, u jednoj šerpi se dinstaju probrani smrčci, u drugoj se sprema gulaš od mešanog gljivljeg mesa, uglavnom od đurđevača i srmčica. Potpuno smo opijeni smrčcima, vremenom, okruženjem. Izgleda da potraga za retkim gljivama izgladni čoveka. Navalismo na šerpe sa đakonijama, prvo dinstani smrčci, pa kupus, pa gulaš od đurđevača. Zalivamo se sokovima, pivom, vinom. Suviše je dobro ali je i stvarno.

U povratku, Izvršni odbor GDŠ-a odluči da se zbog njenog velikog srca i nađenih 109 smrčaka, Goci dodeli Orden gljivarske časti sa ukrštenim smrčcima. Samo da nam se ne uobrazi, veliko je to priznanje.