|
         |
 |
U jesen prošle 2010. godine uspostavili smo kontakt sa gljivarima iz Gljivarskog društva "Lisička" iz Maribora, odnosno sa Antonom Polerom, piscem više popularnih gljivarskih vodiča na našim prostorima. Ne mogu, a da se ne setim, da je jedna od mojih prvih gljivarskih knjiga bila baš Polerova. Posle razmene osnovnih informacija, dogovoreno je da Poler poseti gljivarsko društvo Šumadije, negde u maju, junu sredeće godine. Kako je naravno, vreme brzo iscurelo, približio se dan susreta isplaniran za petak 03.06.11. U posetu Gljivarskom društvu Šumadije dolazili su Anton, Milanka i Darko. Siguran sam bio da će slovenačkim gljivarima, ove naše termofilne, hrastove šume biti veoma zanimljive. Vreme nam je išlo na ruku, bilo dosta kiše, temperature visoke.
|
Prolećna muhara (Amanita eliae), retka i tajanstvena gljiva.
|
|
U subotu su ekipe Gljivarskog društva Šumadije, zajedno sa gostima, pohitale u šume Rudnika i Gledićskih planina. Odabrao sam za našu prvu šumu, kisele, hrastove šume sela Gornja Sabanta. One nekako najviše pružaju početkom juna, kada većina letnjih gljiva još uvek miruje. Ulazimo u ravan deo šume, pojavljuju se prve zeke, ponajviše plava (R.cyanoxantha). Kako smo bili namerili da osim istraživanja, skupimo i kvalitetne gljive za gulaš, dobro došla nam je ova ozdašnost jedne od najranijih zeka u hrastovoj šumi. Ova šuma je poznata po puno zelenih pupavki ali ne u ovo vreme. Sada su nas tu sačekale, bela pupavka (A.verna) i prolećna muhara (A.eliae).
|
Vitka biserka (Amanita rubescens v. annulosulphurea), prvi susret.
|
|
Spuštamo se ka reci, teren je sve strmiji. Izlazimo u malu dolinu, trava je visoka, kao kuća, sa čudovišnom proizvodnjom polena koji nas zasipa u oblacima. Nenad i ja smo alergični na polen, pa i pored uzetih lekova ubrzano se naduvamo. Kako sam imao odgovornu ulogu vodiča, ispunio sam je tako, što sam u želji za lakšim prelazom reke, poveo družinu još u dublju travu, sa još nadolazećih problema. Ispred nas se, na putu do šume, isprečio zid od kupina, trnjina, piskavaca, izrastao na obalama potoka koji se ulivao u maločas pregaženu rečicu. Probijamo se kroz trnje, goste počinje da nagriza crv sumnje, da li vođa ima kakvih problema sa snalaženjem u prostoru. Provaljujemo zid od trnja, kroz mlade kupine hvatamo se strane i ulazimo konačno u šumu.
|
Niko nije ravnodušan na pojavu zlatne zeke (Russula aurea).
|
|
Ova šuma je početkom juna obično puna biserke (A.rubescens) ali ona je sada sporadična. Ništa zato, nailazimo na vitku biserku (A. rubescens var. annulosulphurea), sitniji varijetet biserke sa manje ili više žućkastim venčićem. Ovo je bila novina za mene, a gosti rekoše da ovaj varijetet i nije baš redak u Sloveniji. Umorni i zadovoljni vraćamo se u Kragujevac, sutradan sledi novi teren.
|
Romelova zeka (Russula romellii), konačno uslikana.
|
|
U nedelju se popesmo do Planinarskog doma u Adžinim livadama, odakle se pruža sjajan pogled na Kragujevac i Šumadiju. Grabimo ka šumi koja se proteže ka selu Čestinu. Teren je krečnjački uz proređene hrastove, pravo mesto za vrganje. Silazimo ka reci, strmina je sve veća. Ima lisičarki, vrganja, roze zeka (R.vesca). Nalazimo sjajne primerke zlatne zeke (R.aurea), šuma je sve gušća, prelazi u grabovu. Evo nas u kamenitom koritu neznane rečice, daleko od grada, daleko od ljudi, daleko od stvarnosti. Palo je dosta kiše, pa su strane dosta blatnjave i klizave. Uspinjemo se ka šumi, prvo bukva, pa hrast. Sjajne nas gljive sačekaše na drugoj obali: bilo je tu vrganja, zeka ali kakvih vrganja ali kakvih zeka.
|
Anton, Milanka, Darko i naš Ljuba fotografišu A.eliae.
|
|
Darko pronalazi par mladih kraljevki (B.regius), strogo zaštićenih gljiva u Srbiji. Ova gljiva u našim šumama i nije baš tako retka ali je u svakom slučaju treba zaštititi, lepšu je teško pronaći. Slikam usamljenu maslinastu zeku (R.olivacea), vrlo promenjivu u bojama šešira. Ne nalazim je često, jedva tri četiri puta do sada. Ovu gljivu na prvi pogled, odaje impozantan rast, karmin dašak po dršci i karakteristične kružne strije po šeširu. Jedno vreme su je nedužnu proglasili jedinom zekom koja nije ljuta, a koja je otrovna. Kasnije se pokazalo da je to potpuno pogrešno. U neposrednoj bilizini nailazimo na praznik za oči, Romelovu zeku (R.romellii). Prvi put je srećem u šumi i naravno prilika je bila svečana. To je gljiva najčešće ljubičastih tonova sa sredinom šešira koji izbleđuje oker-zelenkasto. Poseduje najtamniju boju spora (žumance) među zekama, bez posebno izraženog mirisa je.
|
Divan dan na Adžinim livadama.
|
|
Imamo dosta gljiva za gulaš, imamo dosta gljiva za istraživanje, vreme je da na strmoj uzbrdici spoznamo gljivarsku dušu (još smo u kondiciji pa je nećemo i ispustiti). Sladak umor nas spopada. Sledeća tačka je lovački dom u Grošnici gde ćemo se odmoriti i napraviti gulaš. Tu smo priredili jednu malu izložbu gljiva, čekajući gulaš, Anton nam je održao jedno predavanje o jestivim i otrovnim gljivama. Uz veliko zalaganje članova Gljivarskog društva Šumadije pripremili smo naše čuveno jelo, prvi put bez Steve. Srećom, naučili smo pored njega male tajne za dobar gljivarski gulaš i mislim da su gosti bili zadovoljni. Dan se brzo preturio na zapad, pa smo druženje završili i pozdravili se sa Antonom, Milankom i Darkom, koje je čekao dug put kući.
|
Predavanje Antona Polera o jestivim i otrovnim gljivama Slovenije.
|
|
Bilo je to jedno od naših bezbrižnih gljivarskih druženja, ovoga puta sa gljivarima iz Maribora.
|
|
|
