|
         |
 |
Nalet vrućine u aprilu je prošao, nastupile su kiše, hladnije vreme, reklo bi se sjajna uvertira za letnju sezonu gljiva. Pretpostavljam da su otkupljivači unapred zadovoljno trljali ruke, očekujući sjajan jun za otkup lisičarke. Ubrzo posle nasilno prekinute prolećne sezone (đurđevaču jedva da sam zapamtio, a smrčka nisam našao), šuma se okiti ranim amanitama, pre svega biserkom i panterovkom. Krenuše plave i roze zeke, po koji vrganj pomoli glavu. Šuma ožive, kako ispod stelje, tako i iznad, u vidu brojnih, neumornih, sistematičnih, lakomih, besposlenih berača. Krenu ustaljeni redosled poteza, u svetu otkupljivača i berača: otkupna cena lisičarke, dok je nema, ode u nebesa, kako bi obodrila lakoverne da ostave sve i pođu u potragu za neviđenim blagom. Kada se isti vrate iz pretrage, ukoliko imaju nešto u svojim kesama, vrećama, retko kotaricama, cena splasne, izduva se do nivoa nedostojnog čoveka i bilo kakvog rada. I tako svake godine, svake sezone, svakoga dana u sezoni. |
Strogo zaštićena gljiva u Srbiji, Boletus impolitus.
|
|
Ukoliko poželim lisičarku za kraljevsku čorbu, znam da kraj maja nije vreme za to, jer groznica za prvim lisičarkama je najteža, neizlečiva. Tada se šuma prevrne kao čarapa, izvrne se na postavu, izgrabulja se stelja, razgoliti se srce šume, ne bi li se ukazali izdanci plodnih tela lisičarke. U to vreme retko sretnem liju, kakvim čudom, preskočenu i preteklu. Kada talas gljiva dostigne vrhunac, otkupna cena dotakne patos. Taj strmoglav je toliki da ukoliko berač mora da putuje do šume, nema ni za autobus. E tada, malo racia uđe u glave, pohlepa splasne, a nešto lisičarke pretekne da baci spore. Kako ova gljiva ima malo belančevina, teško se kvari, pa je najbolje brati je potpuno zrelu, kada se većina spora otisnula u nepoznato. To vreme se obično poklapa sa polovinom juna, zavisno od vremenskih uslova.
|
Ne baš tako česta gljiva koja raste na šumskoj stelji, Hemipholiota oedipus.
|
|
Ovog maja i juna, rešio sam da što više vremena provedem u šumi, jer ko zna kada će vreme za gljivarenje opet biti povoljno. Uživao sam u vatrometu, meni najdražih amanita, rani vrganji, ni u prezreloj fazi nisu bili crvljivi (valjda uticaj sibirske zime), zeke su na pojedinim mestima preplavile. Ciljano sam birao kisele hrastove šume i tamo nalazio sjajne primerke amanita, čijim dosadašnjim fotografijama nisam bio zadovoljan. Kraj maja je vreme za prolećnu muharu (A.eliae), za prolećnu pupavku (A.verna). Panterovka, koje godinama nije bilo u većem broju, konačno je eksplodirala, bilo je posvuda. U bližoj okolini Kragujevca, na meni dobro poznatim lokacijama, razigrala se strelasta preslica (A.beckeri). Kajmakčara, koja se dugo nije javljala pre kraja juna, poslednjih godina se nalazi već od polovine maja. Prosti vrganj, srećom nepoznat većini berača, ove godine je pozdravio kasno proleće, u za njega, sjajnom broju. Jednostavno, sve od poznatih, kasno prolećnih gljiva je bilo tu, sve osim plemenite glive, lisičarke.
|
Termofilna amanita, retka posvuda (osim na nekim mikro lokacijama), A.beckeri.
|
|
Nikada nisam brao lisičarku izvrtanjem lišća i stelje. Kada plodno telo dostigne punu veličinu, jedan deo uvek proviri gore i carsko žutilo se raspe u polumraku šume. Priđem, kleknem, sklonim listove, uberem zrele primerke, suviše mlade prekrijem, ustanem, pogledam, mesto izgleda kao da nisam bio tu. Uklanjanjem stelje se traže nezreli primerci, bebe gljive, sekundarni micelijum koji još ne liči na poznatu gljivu. Razmišljam, da berači za otkup ostave sve bebe lisičarke i posle 3-4 dana uberu samo 10% nađenog, imaće mnogo više u korpi, nego što bi nagrabuljali ono jada. Međutim, to se nikad ne desi, jer ljudska pohlepa je čudo, za manjim ili većim, vrednijim ili manje vrednim, ona uvek izađe na isto.
|
Neverovatno šta može da naslika ova gljiva od panja, Pan(j)us rudis.
|
|
Krajem maja ove godine, pažljivo zagledajući ogoljena mesta u šumi, primetio sam prilično čudnu stvar. Kada trkeljan (berač gljiva za novac) nađe gnezdo lisičarki i počisti sve, iza njega uvek ostanu komadići šešira, donji delovi drške, znaci koje je teško ukloniti, znaci koji ukazuju da je tu lisičarke bilo. Međutim, ove godine, na skoro svim oguljotinama nije bilo tragova gljiva. Berači su prevrtali, izvrtali, strugali, grabuljali, sve uzalud i badava, lisičarke nije bilo.
|
Jako je slična šljivovači ali nije, Entoloma rodopholium.
|
|
Gradska tržnica u maju i junu, pravi je pokazatelj stanja u šumi. Ove godine bilo je nešto lepih vrganja i nešto drugih (nadam se) jestivih gljiva, koje iznose seljaci, "veliki" poznavaoci jestivih gljiva, koje iznose za druge i koje oni ne bi pojeli ni pod ozbiljnom pretnjom. Tako se bez ikakve kontrole na tržnicu iznose, doduše znatno ređe (naročito kada nema vrganja i lisičarki) i gljive iz roda Suillus, Macrolepiota, Agaricus, Hydnum, Tricholoma, … Dakle, bilo je nešto vrganja ali lisičarke ni za lek ili tek za lek.
|
Od težine šešira biserka je dobila neuobičajeno ispupčenje, a i drška se iskrivila.
|
|
Svake godine se šuma u maju i junu, bukvalno prevrne za lisičarkom (za vrganjem se to uglavnom ne radi, veći je i viši). Svake godine je to tužna slika ljudske pohlepe i na žalost nemaštine. Svake godine je debelo šumsko ćebe prevrnuto, a ove godine i rasparano po šavovima, raskopano. Razlog je bila veoma visoka otkupna cena lisičarke, koja se zadržala i tokom juna, iz jednostavnog razloga, jer je nije bilo, bar ne, ni prema pesimističkim procenama otkupljivača. Jednostavno, iako su vremenske prilike bile povoljne, lisičarka se nije pojavila. Isto je bilo i u kiselim i krečnjačkim šumama, na južnim ili severnim stranama. Ima li tu uticaja jaka zima ili vrelo prethodno leto, nisam siguran, činjenica je da se nisu pojavile i neke druge, česte i u kasno proleće, očekivane gljive (neke vrste zeka i vrganjevki).
|
Iako je po knjigama ovo česta gljiva, ja je baš nisam nalazio, Tremella mesenterica.
|
|
Pre dve nedelje, hodeći hrastovom šumom zajedno sa Đoletom, u potrazi za prolećnim amanitama (u kotarici su bile probrane zeke, biserke i po koji vrganj), na zaravni, prevrtanoj tih dana na svaka 4 sata, sretosmo berača za otkup. Bio je to ovdašnji čiča, koji je u ruci držao presavijen, potpuno prazan ceger, spreman da primi gljive, kojih nije bilo. Ispriča nam seljak, da trenutno cele porodice prevrću šumu, jer je cena lisičarke visoka. Negova tužna računica je bila sledeća: za kilogram lisičarki sada može da se kupi desetak pakli cigara, da se puši cele nedelje. Dakle, lisičarka za duvan. Sigurno bi mi bilo lakše da je nađenu lisičarku računao u kilogramima hleba i drugih potrepština za porodicu, ne čiči je bilo do duvana. Svakako, ovog juna se neće napušiti.
|
Mravi se popeli na veliku rudnjaču (Agaricus albertii) i jedu li jedu.
|
|
Sutra idem u bukovu šumu, tamo je vlažnije i gljive kasnije kreću. Vrućine su već isušile hrast, pa se čekaju veće kiše. Nadam se da ću sresti kakvu retku amanitu. Čini mi se, da nas priroda uvek nesebično nagradi za pozitivne vibracije, koje članovi Gljivarskog društva Šumadije šire oko sebe. Nestrpljiv sam, do sledećeg jutra.
|
Ova gljiva svakako nije jestiva, iako ponegde to piše, Collybia fusipes (u neobičnom izdanju).
|
|
