Dođoh, videh,pobedih! Parafraza ove čuvene Cezarove sentence izrečene u rimskom senatu posle još jedne njegove pobede, najbolje će dočarati učestvovanje ekipe GDŠ-a na Danima vrganja na Kopaoniku. Na, šestu po redu, turističku manifestaciju „Dani vrganja“ Gljivarsko društvo Šumadije je poslalo proverenu i uigranu ekipu. Tu su bili: Goca, Mika, Vesna i moja malenkost. Ekipi je u  subotu pristiglo pojačanje u vidu Đoleta i Nebojše.

Već po dolasku i prvom izlasku na teren shvatili smo da će biti teško išta naći jer su visoke temperature i dugi period bez kiše čak i Kopaonik ostavili bez gljiva. Sve što se moglo naći koncentrisalo se na dvadesetak metara levo i desno uz obale potoka. Naravno, računali smo na naše poznavanje terena na Kopaoniku koga smo već prilično dobro istražili prikupljajući gljive za našu izložbu niz godina unazad. 

Trebalo bi reći da je konkurencija bila veoma jaka: ekipa iz Niš(!) je već desetak dana bila na Kopaoniku, Grci su doveli  brojnu ekipu (12 članova), a timovi iz Hrvatske (Umag) i Slovenije (Krka) su došli sa zavidnom reputacijom pobednika na ovakvim manifestacijama. Tu su još bili Beogradjani (iz Asocijacije i Mikološkog društva) i Valjevci (Medvednik) kao i lokalna ekipa sa Kopaonika. Taktika GDŠ tima je bila: 1. onesposobiti konkurentske timove 2. naći šampionski vrganj. Jasno je da od uspešne realizacije prve tačke ove taktike zavisi druga, odnosno postaje obična formalnost. 

Prvoj tački se pristupilo vrlo ozbiljno uz tri praseta ( ne, nisu to tri praseta iz dečije pričice, mada mislim da bi veseli gljivari pojeli i zlog vuka samo da je bio tu) i pedesetak litara istarskih vina. Uz sirtaki i kolo ostalo se do sitnih sati čime je većina konkurenata taktički onesposobljena za bilo kakvu aktivnost a kamoli za traženje vrganja. Mika je sutradan odradila formalni deo ove priče i našla šampionski vrganj u prvoj klasi težak 370gr.