|
|
Protrčavaju godine jedna za drugom, počele su to da rade i korona godine. Ova 2021. korona godina će se svakako pamtiti po hladnom proleću, vrelom letu i velikoj suši. U takvoj, retko lošoj, gljivarskoj godini naša izložba gljiva je bila zakazana za subotu 18.09. Okolina Kragujevca sparušena, pukotine u zemlji zinule da progutaju nogu, reke postali potoci, potoci blatišta ili isušena korita. Gljiva nema ni za lek. Sa druge, strane korona se namnožila, nadula kao veliki balon iznad Kragujevca. Ali kako je poznata stvar da kukanje ne pomaže, okrenuli smo se pripremama. Čekalo nas je loše stanje gore u planini, koliko loše, ubrzo smo saznali. |
Izložba 2021. postavljena
|
Sa svih strana dolazile su loše gljivarske vesti. Planine do 1000 metara nadmorske visine bile su suve i puste. Nadu su podgrevale jedino Kopaonik i Golija. Neke druge lokacije, kao Stara planina su bile suviše daleko za potrebe izložbe. Prvi izlet smo napravili na Kopaonik, u ponedeljak pred izložbu. Suvo, suvlje, najsuvlje, šume na 1400-1600 metara su bile praktično bezgljive, jedino što su uski delovi oko rečica i potoka pokazivali koju gljivu iz mahovine. Iako je tu vlaga u zemljištu bila više nego dovoljna, suv vazduh je isisavao plodna tela čim se pojave. Iskustvo nam je govorilo koje gljive mogu preživeti transport i čuvanje do subote, a koje će propasti. Dodatni problem je bio što je put od Jošaničke banje ka Kopaoniku bio zatvoren, pa smo se snalazili da dođemo do naših terena.
|
Otvaranje dvadeset prve izložbe gljiva u Kragujevcu
|
Zabrinuti u ponedeljak smo na sastanku odredili ekipe i njihova odredišta. Tri ekipe su išle na Kopaonik, dve na Goliju i po jedna na Goč i Jelovu goru. U danima pred izložbu uspeo sam da prikupim sjajne primerke vrganjevki u neposrednoj okolini Kragujevca. Kako su se i gde pojavili, nije mi baš bilo jasno. Valjda, skroman prilog od prirode za izložbu, s obzirom na naš dugogodišnji odnos prema njoj. |
Detalj sa izložbe
|
Dvadesetu izložbu gljiva su finansijski podržali članovi Gljivarskog društva Šumadije, a kao i uvek do sada, sale za naše aktivnosti nam je ustupio Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu, dekoraciju profesorka dr Snežana Pešić. Najavu i informacije o izložbi je objavila Radio-televizija Kragujevac, koja je uvek bila uz nas. Mesna zajednica Vašarište nam je ustupila dodatne termine korišćenja sale za sastanke, tako da je ostalo da se pobrinemo za što više vrsta gljiva.
|
Lactarius sphagneti
|
U četvrtak na terenu je bilo vruće i na planini, a ekipe u petak je ispratio snažan pljusak na Kopaoniku. Neki su dobrano pokisli. Verovatno da može i gore da bude. |
Bovista nigrescens
|
U subotu u 16:00 časova, na predlog članova, izložbu je otvorila naša nova članica, Milka Adžić. Bila je to samo formalnost, jer je Milka sa nama već više godina. Poseta izložbi je bila, na naše iznenađenje, veoma dobra, s obzirom na šenlučenje korone. Ove godine su nas posetili naši prijatelji, mikolozi i gljivari iz Novog Sada, Beograda, Požarevca, Petrovca na Mlavi, Niša, Kraljeva, … Imali smo i posetu iz Ukrajine, što nas je jako obradovalo. Svakako zahvalnost dugujemo Vladi i Feliniju na ustupljenim tartufima. Svi domaćini, gosti i posetioci su se pridržavali mera zaštite i nije bilo potrebe za posebnim intervencijama.
|
Macrolepiota olivascens
|
Kada je završeno postavljanje eksponata, broj vrsta se zaustavio na 168. Znajući situaciju na terenu, mislim da je ovo vredan rezultat, svakako vredniji nego nekih sezona sa brojem eksponata preko 200. Najveći broj vrsta je bio iz rodova Russula, Lactarius, Amanita, Boletus, … Iako se po suši uglavnom pojave najčešće vrste, iznenađen sam bio vrstama koje po prvi put srećem u mom gljivarskom vremenu. Na izložbi su prikazane: Boletus pulchrotinctus, Hypholoma ericaeoides, Galerina sphagnorum, Lactarius sphagneti, Bovista nigrescens. Negde na polovini trajanja izložbe prijatelji iz Novog Sada, Steva, Moma i Bojan su sugerisali da nekoliko prikazanih primeraka M.procera to i nisu. Konkretni primerci su pozeleneli i bilo je jasno da se radi o Macrolepiota olivascens. Ova vrsta nije dobila tokom izložbe karticu, pa je računam u spisku kao gljivu sa zvezdicom (169a vrsta). Spisak prikazanih vrsta je priložen na kraju ovog teksta. Ima tu jako zanimljivih i retkih vrsta (koje nisu po prvi put prikazane) pa će svako, prema sopstvenom znanju i iskustvu, odrediti šta je to bilo zanimljivo. |
Boletus pulchrotinctus
|
U prostoriji pored izložbene sale, Gljivarsko društvo Šumadije je postavilo raznoliku i ukusnu prezentaciju jela od gljiva, u kojoj su imali prilike da uživaju naši prijatelji i gosti. |
Gljivarsko društvo Šumadije
|
Po završetku izložbe u 19h, napravili smo zajedničku fotografiju i doveli salu u prvobitno stanje. Sutradan smo u našoj bazi Gljivarskoj bajci na Adžinim livadama priredili druženje i gljivarski gulaš. Iza nas je ostala dvadeset prva izložba gljiva, druga izložba u doba korone. |
|
|