|
|
Poslednjih godina bilo je puno gljivarskih žalbi na kratku sezonu, nedostatak vlage, sušu, nemanje gljiva. Posle svih tih loših sezona, došla je godina 2012. i najgora sezona ikada. Peklo je sunce, kiše su nas obilazile (kao oko Kragujevca), šume su gorele. Uzaludan je bio pogled u nebo, predviđenu izložbu za 22.09.12. je bilo nemoguće održati, sem ako to ne bi bila izložba slika i eksikata. Iako se vreme nije popravljalo, niti situacija na terenu menjala na bolje, odlučili smo da presečemo i zakažemo Dvanaestu izložbu gljiva za subotu, 20.10.2012. Krajem septembra situacija se popravila u okruženju (Izložba u Mrkonjić gradu nas je obradovala svojim brojnim svežim eksponatima) ali u Srbiji ne. Kiša je i dalje zaobilazila žedne planine i još suvlje nizine. Bilo kako bilo, sneg nismo mogli da čekamo, počeli smo sa završnim pripremama izložbe. |
Negde oko 15:30 bila je završena postavka izložbe.
|
Nešto je kiše palo polovinom oktobra ali to je sve bilo suviše kasno da se situacija na terenu iole popravi. Određene su ekipe, koje će se raširiti po planinama, kako bi se prikupio što veći broj svežih gljiva. Trebalo je poći na Goliju, Kopaonik, Goč i po prvi put, planine oko Loznice i Banje Koviljače. U četvrtak i petak (18.10. i 19.10.) krenuše tročlane ekipe širom Srbije u potrazi za zvezdama izložbe. Najviše smo očekivali od zapadne Srbije, koja je dobila nešto više padavina. Tu posebnog čuda nije moglo da se desi, trebalo je obići useke, budžake, strane potoka i rečica. U jednoj verziji plana prikupljanja, ideja je bila da se ode i do Lisine i Mrkonjić grada, međutim ipak se radilo o prevelikom putu (preko 1000 km, u oba pravca). Četvrtak ujutro, penjemo se po čukama da uhvatimo signal, kako bi saznali šta rade ostale ekipe. Posvuda je situacija loša, što je na žalost, bilo očekivano. Na Goliji, na Daića brdu, gljiva ima po ivici šume, ispod visoke paprati, dublje u šumi je prava pustinja. Doduše ima nešto muhara i prestarelih vrganja, koji više ne liče na sebe. Ekipa sa Golije, sa strane Raške javlja da je šuma potpuno pusta. Ni na Kopaoniku nije bolje stanje. Uveče umorni ali bodri gljivari, prikupiše i sabraše nalaze, koje je trebalo identifikovati.Situacija se primicanjem subote i termina izložbe sve više popravljala, naročito kod ekipe u Banji Koviljači, koja je očekivala završetak pažljivo pripremane operacije Lisina.
|
Phaeolepiota aurea
|
Sala za Dvanaestu izložbu gljiva u Kragujevcu je, kao i uvek, bila velika sala PMF-a, na prvom spratu, od pre dve godine potpuno renovirana. Finansijski nas je podržao Grad Kragujevac, kome dugujemo veliku zahvalnost. Prirodnomatematički fakultet nam uvek nesebično daruje prostorije za održavanje izložbe, a medijsku podršku smo dobili od Radio televizije Kragujevac i dnevnih novina Blic. |
Poseta je bila dobra tokom celog trajanja izložbe.
Clitocybula lacerata
|
Na dan izložbe, vreme je bilo sunčano, čini se pretoplo za ovo doba godine. Koliko je situacija u nizinskim šumama bila loša govori i činjenica, da od brojnih posetilaca izložbe, koji nam uvek donesu primerke gljiva iz njihove okoline ili sa izleta, praktično nije bilo pomoći (što smo mi uvek cenili). Od gostiju izložbe izdvojili bi Ibrahima Hadžića, jednog od osnivača Mikološkog društva Srbije i odličnog poznavaoca makromiceta, Milana Đurića, stručnjaka za dnevne leptire Srbije, kao i delegaciju ekološkog udruženja Ibar iz Kraljeva.
U 16 h izložbu je otvorio Dragan Marinković, Upravnik Službe za zaštitu životne sredine, Grada Kragujevca.
|
Hohenbuehelia petalloides
|
Najveći deo izveštaja sa Dvanaeste izložbe gljiva u Kragujevcu želim da posvetim gljivama, eksponatima izložbe. Kada smo završili postavku izložbe i svaki eksponat dobio svoj broj, nismo mogli da verujemo, da se brojanje zaustavilo na cifri 209. Primerci izloženih gljiva su bili sjajni, vredni, jednostavno nestvarni, u odnosu na najsušniju godinu u Srbiji i katastrofalno stanje na terenu. Kada se kaže 209 eksponata, osim nekoliko eksikata (obeleženih na priloženom spisku zvezdicom), misli se na sveže primerke gljiva (čak je broj izloženih drvenjača bio mali, što se takođe može videti sa spiska). |
Hypsizygus ulmarium
Boletus pinophiluc
|
Organizaciju Dvanaeste izložbe gljiva u Kragujevcu, nesebično su pomogli naši prijatelji iz Mrkonjić grada, Boro Marić i Rade Gašić, koji su, u za nas teškoj situaciji, pritekli u pomoć sa gljivama sa čudesne planine Lisine. Gljive sa Lisine, koje su Boro i Rade pažljivo upakovali i identifikovali, su autobusom stigle do Bijeljine, gde ih je prihvatila naša ekipa, upućena u Banju Koviljaču. Ne želimo da tajimo, od 209 prikazanih vrsta gljiva, 63 vrste su stigle sa Lisine (preko ovoga broja, bilo je tu i više desetina vrsta gljiva, koje smo našli i u Srbiji). Uživao sam u lepoti gljiva sa Lisine, mada zvezda večeri je bilo i sa naših terena, što će čitaoci ovoga izveštaja proceniti. Veliku zahvalnost dugujemo Bori i Radetu, jer ovakva pomoć se jednostavno ne zaboravlja. Svakako, zahvalnost dugujemo i Vladi Vasiliću, na njegovim sjajnim tartufima, koji su uvek jedne od zvezda izložbe.
|
Hericium coralloides
|
Šta izdvojiti kao najvrednije eksponate Dvanaeste izložbe gljiva u Kragujevcu. Tu je gljiva sa spiska ECCF-a od 33 retke vrste Evrope, Cortinarius ionochlorus (Lisina), zatim Hypsizygus ulmarium (izuzetni primerci sa Gledićkih planina), pa Hohenbuehelia petalloides (Gledićke planine), Chamaemyces fracidus (Lisina), Clitocybula lacerata (Goč), Phaeolepiota aurea (Goč). |
Chamaemyces fracidus
|
Pored ovih retkih gljiva, fascinirali su me i svojom lepotom primerci: Boletus pinophilus (Lisina), Tricholoma pardinum (Lisina), Hericium coralloides (Lisina), Pleurotus dryinus (Gledićke pl.), sigurno ću propustiti neku. Ja sam širio zenice pripremajući i razgledajući eksponate pred izložbu, a pretpostavljam da su i posetioci, svesni nepovoljnih uslova u šumi, uživali u postavci (što govori i puna knjiga utisaka). |
Cortinarius ionocholrus
Tricholoma pardinum
|
Vidimo se na
Trinaestoj izložbi gljiva. Valjda će nam tada gljive biti dostupnije. Ova gljivarska godina bi mogla i da se zaboravi ali nikako ne Dvanaesta izložba gljiva (ili čudo u Kragujevcu). |
Gljivarsko društvo Šumadije 2012.
|
|