Gljivarske godine prolaze izgleda brže nego ove obične. U silnim iščekivanjima za pojavom gljiva (odavno više ne da bi se napunila korpa), one loše mesece smo nekako zaboravljali, precrtavali. Neke dobre delove godine smo iz raznoraznih razloga morali da gledamo sa strane, bez iščekivanog odlaska u šumu. Od prve godine kada je zvanično formirano (2001), Gljivarsko društvo Šumadije je krenulo sa organizovanjem septembarskih izložbi gljiva u Kragujevcu, na istom mestu (Prirodnomatematički fakultet), negde u isto vreme, pretposlednje subote u mesecu. Posle prve izložbe, koja je obilovala sjajnim eksponatima, došle su godine kada se organizacija izložbe suočila sa velikim problemima, nije bilo gljiva u okolini. Bilo je muke i nervoze, jedne godine smo čak prikazali pored gljiva i njihove fotografije, da bi smo popunili izložbeni prostor. Međutim, društvo je raslo, sazrevalo i vrlo brzo prevazišlo ovaj glavni problem daleko unapred najavljenih izložbi gljiva. Poslednje tri, četiri godine bile su veoma gljivarski loše u mesecu septembru. Ipak, posetioci izložbe su mogli da vide izuzetno gljivarsko blago u našim postavkama. Jadnostavno, gljive su se morale pronaći za izložbu, a mi smo znali kako i gde.

Sama postavka izložbe se kvalitativno i kvantitativno menjala, dopunjavala dobro organizovanim sadržajima. Iako su gljive od prve izložbe imale svoje lične karte uz sebe, one su bile urađene na papiru i naravno trajale su za samo jednu priliku. Ubrzo eksponati su dobili plastificirane lične karte (latinsko i domaće ime, jestivost, otrovnost, stanište, učestalost, posebne napomene: izražena karakteristika, zanimljivost, na kojoj se listi nalazi gljiva, da li je zaštićena, zabeležena trovanja, ...), pa bi posetilac mogao više da nauči o gljivi ispred sebe, osim da vidi neko latinsko ime i viljušku i nož pride. Izložba gljiva je vrlo brzo dobila sjajnu dekoraciju u saradnji sa gradskim Zelenilom, u susednoj sali organizovane su degustacije jela od gljiva, pojavila se knjiga utisaka, članovi su dobili prepoznatiljivu garderobu. Bez obzira na broj prikazanih eksponata, izložbe gljiva u Kragujevcu su uvek bile sjajno posećene (jedina loša poseta je bila Druge izložbe). Gužva u izložbenoj sali nam je ispunjavala gljivarska srca, jer trud nije bio uzaludan, a sa druge strane je otežavala zaljubljenicima u gljive da svakoj izloženoj gljivi posvete dovoljno vremena. Tako je to u životu, većina osetljivih stvari je tamni vilajet, uradi ovako ili onako uvek će biti nezadovoljnih. 

Na svim dosadašnjim izložbama gljiva u Kragujevcu imali smo snažnu podršku Prirodnomatematičkog fakulteta, Televizije Kragujevac, Televizije In, gradskog Zelenila, zatim Skupštine grada i njenih službi. Povremeno su nam pomagale i privatne firme, pojedinci, hvala im na tome. Naše izložbe su redovno posećivali gosti iz daleka, iz mikoloških i gljivarskih društava. Uvek smo umali iskrene prijatelje u svim tim društvima: Mikološkom društvu Srbije, gljivarskim društvima Mrkonjić grada, Banje Koviljače, Krepoljina, Krupnja, Kraljeva, Novog Sada, Leskovca, Valjeva... Mnogi od njih više nisu gosti već naši aktivni članovi. Bilo je tu puno poseta iz inostranstva, što nas je posebno radovalo. 

Bilo kako bilo, a bilo je dobro, stigosmo do Desete izložbe gljiva u Kragujevcu. Desetku treba posebno obeležiti, da bude svečanije nego pre. Nije tu bilo mnogo nedoumica, svi članovi Gljivarskog društva Šumadije su praktično znali šta treba da rade i kako stići do izložbenog dana, koji je ove godine zakazan za subotu 18.09.2010. Po prvi put smo organizovali dva predavanja koja su održana u susednoj sali u vreme izložbe, tako da su posetioci mogli da vide i jedno i drugo i treće, ako pod onim jednim podrazumevamo samu postavku gljiva. Predavanje o trovanjima gljiva je održala toksikolog doktor Vesna Stojanović, a predavanje o retkim gljivama centralne Srbije je održao autor ovoga teksta.   

Zbog renoviranja sale na prvom spratu Prirodnomatematičkog fakulteta, za Desetu izložbu gljiva postavka je preseljena na drugi sprat, u salu istih dimenzija, specifičnog poda u više nivoa. Ujutro, negde oko 8:30, na dan izložbe muški deo društva ulazi u salu, iznosi se višak inventara, postavljaju se klupe u željenom rasporedu. Odmah posle toga se postavljaju već pripremljene kartice gljiva-eksponata, koje će biti prikazane na uzložbi u redosledu određenom samom klasifikacijom gljiva, makromiceta. Zatim se unosi zelenilo i kutije sa gljivama, koje se raspoređuju na prethodno određena mesta. U međuvremenu, postavlja se sala za degustaciju, dočekuju se gosti, mediji. Sve to izleda prilično naporno ali jednostavno. Postavlja se pitanje, šta se dešavalo prethodna dva dana. Pa kako je gljivarski septembar oko Kragujevca ponovo zakazao, formirane su operativne grupe i to dve za Kopaonik, jedna za Goliju i jedna za Goč. Naravno tu je bilo i više grupa GDŠ-a, koje su obilazile terene bliže Kragujevcu. Neplanirano je tim za Goliju, na naše veliko zadovoljstvo narastao na dve grupe, zahvaljujući velikoj ljubavi prema gljivama gostiju iz daleka. Ekipi za Goliju su se pridružili Gerhard, Nedim i Žarko, mikolozi i gljivari iz Austrije, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Na terenu, strepnja, prvi ulazak u šumu obeshrabrujući, zovemo Kopaonik, jednoj grupi se pokvario automobil, druga je negde u jarku bez dometa. Goč je opet tradicionalno bez dometa mobilne telefonije. Menjamo lokaciju, postepeno gljive pune korpe. Konačno imamo Kopaonik, ni tamo nije sjajno. Ništa zato, u jendeke, na severne strane, blizu potoka. Dobro je, izložba nije ugrožena. Umorni i zadovoljni se vraćamo u Kragujevac. Uveče se ekipe sastaju, gljive se preuzimaju, idu na identifikaciju i pakovanje do dana izložbe. 

Zašto ovo radimo? Iz koristi, dobro znamo da koristi tu nema, ima samo troškova. Iz interesa, to je povezano sa ovim prvim, toga nema. Iz ljubavi, verovatno, ja ne znam drugo razumno objašnjenje.

Šta posle Desete izložbe gljiva u Kragujevcu reći. Bilo je teško i naporno, pred samu izložbu smo izgubili našeg Stevu. Gljiva je bilo malo čak i na planinama. Umalo da nam renoviranje izložbene sale, značajno promeni postavku. Ipak, snaga Gljivarskog društva Šumadije se pokazala kada je to najpotrebnije. Izložba je bila sjajno organizovana, predavanja uspešna, poseta odlična, gosti dragi i mnogobrojni, bilo je posetilaca čak iz Japana, Kanade. Na izložbi je prikazano 167 eksponata, osim šest, svi u svežem stanju. Izdvojio bi po svojoj vrednosti prikazane gljive, kao što su Boletus fragrans (koji je posebno interesovao Gerharda Kollera, gosta mikologa iz Austrije), Bankera violascens, Artomyces pyxidatus, Albatrellus confluens, Cantharellus friesii, Clitocybe clavipes, Hydnellum pecki, Lactarius azonites, Leucopaxillus paradoxus, Phellodon tomentosus, Pisolithus arrhizus, Porphyrellus porphyrosporus, Scutiger pes-caprae, Xerocomus dryophilus, Tuber magnatum (Vlada tartufar nam uvek pošalje sveže primerke za izložbu). Spisak izloženih vrsta je priložen na kraju ovoga teksta.

Vidimo se na Jedanaestoj izložbi gljiva.