Ako uzmemo u obzir da se u Evropi može naći desetak hiljada vrsta gljiva, varijeteta i formi, mora se priznati da je naš jezik jako siromašan izvornim, domaćim nazivima gljiva. Zemlje sa opštim, visokim nivoom poznavanja gljiva u prirodi imaju i brojne, domaće nazive za gljive. U nekim zemljama se može primetiti da je u maternjem jeziku odomaćeno korišćenje binarnog imena gljive, kao što je to pravilo u Latinskom (na primer Češka i Slovačka). U našoj zemlji za pet do deset dobro poznatih vrsta gljiva ima i mnogo sinonima ali za mnoštvo gljiva imena u Srpskom jeziku praktično nema. Šta raditi, koristiti samo latinske nazive što predlažu pojedini gljivari ili postepeno formirati nekakva pravila formiranja imena gljiva vodeći računa o duhu jezika, a i o što bližem opisu gljive. Delim mišljenje da ako nemamo ime za gljivu treba ga izmisliti, suočiti ga sa još kojim imenom iste, tako da se na kraju usvoji najprihvatljiviji naziv.

Kako su u Srbiji još uvek osnovni gljivarski bukvari hrvatskih autora, Bošca i Fohta, kod nas su se odomaćila imena, koja priznaćemo nisu u duhu našeg jezika (ili varijeteta zajedničkog jezika, svejedno): blagva, čavlić, kostanjevka, kladušica, gnoištarka, krasnica, lipika, kračun. Sigurno da ni Hrvati nisu imali sva imena, autori Božac i Foht su ih dobrim delom formirali i rezultat toga je da su se mnoga od tih (novokomponovanih) imena odomaćila kod nas. Pa tako većina naših gljivara gljivu A.caesarea-u naziva blagvom.

Evo predloga naših naziva za neke poznate rodove gljiva. Jasno, dosadašnja narodna imena gljiva ne treba menjati (bila zajednička ili ne): smrčak, vrganj, mlečnica, grmača ali mnoga treba oformiti:

Tricholoma-Vitezovke            Psathyrella-Slabunjavke            Ramaria-Sase

Clitocybe-Levke i Belke         Hypholoma-Panjevčice            Sparassis-Kokice

Marasmius-Moljci                  Stropharia-Modroliske            Craterellus-Trube

Mycena-Kapice                     Pholiota-Ljuskavice               Cantharellus-Lisičarke

Collybia-Korenovke               Cortinarius-Koprenke          Gyroporus-Šupljarke

Lyophyllum-Busenjače            Inocybe-Cepače                     Boletus-Vrganji

Agaricus-Rudnjače                 Hebeloma-Renovače               Suillus-Slinavke

Pluteus -Krovnjače                 Galerina-Patuljice                Xerocomus-Baršunovci

Leucoagaricus-Turkinje           Russula-Zeke                           Leccinum-Turci

Entoloma-Rudoliske                Lactarius-Mlečnice                  Paxillus-Uvijače

Amanita-Pupavke                    Hydnum-Ježevice        Scleroderma-Krompirače     

Coprinus-Jarčići                      Polyporus-Rupičavke               Lycoperdon-Puše

 Morchella-Smrčci                  Mitrophora-Smrčice                Verpa-Smrčkovice

Peziza- Čašice                        Otidea-Uva                              Tuber-Tartufi

Prema rečenom, na primer gljiva Agaricus macrosporus bi bila velika rudnjača; Agaricus bitorquis, gradska rudnjača; Russula cyanoxantha, plava zeka; Russula aurata, zlatna zeka; Clitocybe gibba, mala levka; Clitocybe cerussata, šećerna belka. Svakako Agaricus campestris ostaje rudnjača, Russula virescens ostaje golubača, Amanita caesarea ostaje jajara ili kajmakčara.