Možda kao nigde drugde u mikologiji se iz godine u godinu pojavljuju i nestaju taksoni, vrste, varijacije i forme gljiva. Nesumljivo da neiscrpna varijablilnost gljiva (makromiceta) podstiče razumljivu želju mikologa za dokazivanjem i za opisivanjem novih (starih) vrsta. Čitajući najnovije monografije rodova, kao što su Boletus, Amanita, Tricholoma, Russula, ... i upoređujući te podatke sa knjigama iz osamdesetih (ili starijih), može se zaključiti da na desetine manje ili više poznatih vrsta više ne postoje kao validni taksoni u savremenoj mikologiji. Gljivari hobisti koji pokušavaju da prodru što dublje  u oblast mikologije, susreću se sa ozbiljnim nedoumicama u vezi identifikacije vrsta. Pretpostavljam da iste nedoumice muče i profesionalne mikologe ali se to čitajući njihove knjige ne primećuje. Čini se da je njima sve jasno. Evo primera. Praktično jedina mikološka monografija na našem govornom područiju je knjiga Ivana Fohta iz 1987. godine, Naši vrganji. Prema aktuelnim podacima o porodici Boletaceae, mnogi, za autora značajni taksoni navedeni u toj naučno vrednoj knjizi, ne priznaju se, nestali su ili su se utopili u druge vrste (B.quercicola, B.radicans, B.speciosus, B.fraternus, B.caucasicus, B.purpureus, S.leptopus, S.littoralis, S.boudieri,...).

Ovom prilikom i želim da govorim o porodici Boletaceae, rodu Boletus, sekciji Boletus, o dobro poznatim vrganjima, o nestaloj vrsti B.quercicola. Retko ko od berača i pokušava da razlikuje vrste vrganja u svojoj kotarici. Jesu li to crni, borovi, jesenji, mrežasti, hrastovi vrganji nije bitno, u otkupu je ista cena, isti ukus u tanjiru. Šteta, jer njihovi nalazi na terenu umnogome bi pomogli nekim, u kabinetima zatvorenim mikolozima. Zaista, sekciju Boletus, takozvane prave vrganje, u određenim situacijama vrlo je teško razlučiti po vrstama. Doslovce za sve vrste iz pomenute sekcije važi da su mikroskopske karakteristike praktično identične (jedva primetno manje spore za vrste B.aestivalis i B.aereus u odnosu na B.edulis i B.pinophilus). Isto važi i za hemiske reakcije koje su listom identične za sve vrste ove sekcije. Dakle, u ovom slučaju razdvajanje vrsta se može izvršiti samo po spoljašnjim makro-karakteristikama gljiva. Najvažnije karakteristike po kojima identifikujemo vrganje su boja šešira, glatkoća i viskoznost kožice šešira, boja, oblik i dužina mrežice na stručku, mesto pojavljivanja. Savremena mikologija priznaje četiri osnovne vrste u ovoj sekciji: B.edulis, B.pinophilus, B.aestivalis i B.aereus. Ovde postoji i niz varijacija, kao što su B.persoonii, B.venturii, B.betulicola, B.separans, B.mamorensis, ... Sa druge strane vrste kao što su B.quercicola, B.rubiginosus, savremena mikologija jednostavno ne priznaje kao validne taksone. Evo generalnih karakteristika po vrstama: 

Boletus edulis Bulliard:Fries

Higrofilna (voli vlagu) i pomalo kriofilna (voli niske temperature) vrsta, gladak, viskozan šešir, izdužena, svetla mrežica (svetlija od osnove), primetna celom dužinom stručka, četinari, bukve, ...

 Boletus pinophilus Pilát & Dermek

Izrazito higrofilna i kriofilna vrsta, masovna u Finskoj, grgurav, vinski crven šešir, četinari, bukve, breze, ...

Boletus aestivalis (Paulet) Fries

Termofilna (voli toplotu) i pretežno kserofilna (voli sušu) vrsta, baršunastog, suvog šešira sklonog raspucavanju, izražena, reljefna mrežica celom dužinom stručka, hrastovi, grabovi, bukve, četinari, ...

Boletus aereus Bulliard: Fries

Izrazito termofilna i kserofilna vrsta, baršunastog, veoma tamnog (gotovog crnog) šišira, kratka, slabo izražena (do 1/3 stručka), smeđa mrežica na stručku, hrastovi, grabovi, ...

Sve bi to bilo prilično jednostavno da u sezoni, gotovo svakodnevno ne susrećemo vrganje negde na pola puta između datih opisa. Napominjem još jednom da je u ovoj sekciji, spoljni izgled gljive presudan za identifikaciju. U svojoj gljivarskoj praksi sam nailazio na nekoliko veoma specifičnih varijacija vrganja, različitih u odnosu na sve poznate opise. Kada kažem, sve poznate opise, uzdam se u monografiju, I Boleti, autora dr. prof. Roberta Galli-a (Univerzitet Milano) iz 2000. godine (drugo izdanje). Ovom prilikom želim da ukažem na, u šumadijskim hrastovim šumama, veoma čestu vrstu vrganja, baršunastog, suvog šešira, smeđih nijansi (svetlijih ili tamnijih), često vrlo išaranim, što je izraženije kod mlađih primeraka. Ono što je najznačajnije, kožica šešira se nikada ne raspucava na polja, a mrežica je smeđa, veoma kratka i slabo izražena, po ugledu na B.aereus. Iste karakteristike se ponavljaju kod više stotina pregledanih primeraka. Ovu balkansu, mikološku dilemu je pokušao da razreši Ivan Foht opisom vrste Boletus quercicola (Vas.) Sing. koja je po njemu celom dužinom stručka, prekrivena tamnom (a ne svetlom) mrežicom, kožica šešira joj se ne raspucava i to su praktično ključne diferencijalne osobine u odnosu na B.aestivalis. Od drugih priznatih domaćih autora korektnih gljivarsko -mikoloških knjiga, pomoći po ovom pitanju praktično nema. Kažem, domaćih autora, jer su samo oni upućeni u naše šume. Međutim, opisani šumadijski vrganj tu produženu mrežicu ne poseduje. Moja upornost da razrešim dilemu je išla dotle da sam u više navrata konsultovao dr. prof. Reinhold-a Poder-a profesora Mikrobiologije na Univerzitetu u Inzbruku, jednog od najvećih poznavalaca roda Boletus (B.permagnificus Poder ; B.poikilochromus Poder, Cetto & Zuccherelli). Na moju žalost, za veoma ljubaznog profesora Podera, prezentovane slike i opisi nisu bili dovoljni da ga ubedim da to nije (po njemu) B.aestivalis, pa sam ga pozvao da ukoliko je u mogućnosti poseti šumadijske terene, kao stvorene za rod Boletus, što ću nekom, sledećom zgodom još više približiti našim internet posetiocima. Bilo kako bilo, za mene je ova gljiva za sada, hrastov vrganj, Boletus quercicola, tako karakterističan za šumadijske hrastove šume. Priznate vrste izdvojene iz B.edulis (kao na primer B.persoonii ili B.venturii), od matičnog taksona razlikuju se samo bojom šešira, a razmatrana vrsta se bitno razlikuje i po osobenostima šešira i stručka (mrežice). Očigledno da su naši tereni još uvek nedovoljno mikološki istraženi. Ovo je skromni doprinos njihovom približavanju gljivarskoj i mikološkoj javnosti.