Pupavke, muhare, biserke, preslice, jajare, sve su to dobro poznati nazivi za podrodove ili vrste roda gljiva Amanita. Tokom desetak godina aktivnosti Gljivarskog društva Šumadije (zvanično osam godina), njegovi članovi su imali prilike da se upoznaju sa izuzetnom raznovrsnošću ovog roda na prostorima centralne Srbije, pre svega uže i šire okoline Kragujevca.

Podaci skupljani godinama, osvežavani, korigovani, dopunjavani, vredno su zapisivani, dokumentovani (fotografije, otisci spora, na žalost ne i eksikati), sve sa ciljem da izuzetni nalazi ne padnu u zaborav i svoje mesto nađu samo u gljivarskim pričama. Nemoguće je biti stručnjak za sve rodove gljiva, amateri ili profesionalci se uglavnom trude da se specijalizuju za pojedine rodove ili porodice. Neskromno, smatram da se Gljivarsko društvo Šumadije vrlo dobro obučilo u identifikaciji i proučavanju rodova kao što su Amanita, Boletus, Russula, Tricholoma, … Naravno, znanje se vrlo teško širi iskustvom, a mnogo brže i lakše uz praćenje savremene literature, naročito gljivarskih monografija, do kojih je teško doći. Tu je obavezno korišćenje mikroskopa, korišćenje hemijskih reagenasa, naučnog pristupa. 

Ono što je ostavilo snažan utisak na naše praćenje roda Amanita u okolini Kragujevca je česta pojava mediteranskih i izrazito termofilnih vrsta, a što su stručniji posetioci naših septembarskih izložbi mogli da primete. 

Eto posle decenije sazrevanja, odlučili smo da se izdignemo iz amaterskog okvira bavljenja gljivama i da naša saznanja objavimo u renomiranom naučnom časopisu. To nam je uspelo i naš rad je objavljen u naučnom časopisu Journal of Science, broj 30, godina 2008. Rad je objavljen na Engleskom jeziku, a može se u pdf verziji preuzeti odmah ispod teksta. Svojski ćemo se truditi da ovaj rad ne bude usamljen.